:::
najposecenije
trenutno posjeta na sajtu
We have 2 guests onlinedonator
Projekat se implementira sredstvima SECTOR programa Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu (REC). Program finansira Švedska agencija za medunarodni razvoj i saradnju (SIDA)
| zelene fasade |
|
|
|
| Written by Green design | |
|
...u svim sociološkim studijama ističe se da zelene površine igraju važnu ulogu u životu pojedinca i pružaju osećaj zadovoljstva. Istraživanja obavljena medu stanovnicima velikih gradova pokazuju na primer da 90% ispitanika kao najznačajniji kvalitet navodi neposrednu blizinu zelenih površina... ...tokom 12 sati trajanja dnevne svetlosti lišće prosečno proizvede oko 4 litra kiseonika po kvadratnom metru lisne površine. Čovek prosečno potroši 175 kg kiseonika godišnje, što je oko 335 litara na dan... ZELENE FASADEPsihološki i sociološki efekti Na lestvici vrednosti čoveka koji živi u gradu, činjenica da je njegovo mesto stanovanja okruženo zelenilom ili se nalazi u blizini parka, predstavlja poseban kvalitet. Ova prednost diže i vrednost same zgrade. U svim sociološkim studijama ističe se da zelene površine igraju važnu ulogu u životu pojedinca i pružaju osećaj zadovoljstva. Istraživanja obavljena među stanovnicima velikih gradova pokazuju na primer da 90% ispitanika kao najznačajniji kvalitet navodi neposrednu blizinu zelenih površina. U analizi sprovedenoj u 25 nemačkih gradova utvrđeno je da se na gotovo 40% javnih površina nalaze zgrade ili trotoari. U nekim gradovima čak i na 50%. Zanimljivo je da se ovaj procenat skoro udvostručio u poslednjih 30 godina. Jedan od razloga verovatno je u činjenici da su porasle individualne potrebe pojedinaca. Nikad u istoriji čovek nije bio tako drastično odvojen od prirode objektima koje je sam izgradio. Priroda je potisnuta na periferiju gradova i nema direktnog dodira između čoveka i prirode. Kad bi se priroda vratila u gradove tako što bi zgrade bile pune zelenila, naše životno okruženje moglo bi se pretvoriti u prijatne domove uz relativno male troškove, stvarajući humane uslove i ugodno životno okruženje. Često je jedini način da se to postigne uzgajanje zelenih biljaka u zidnim saksijama ili sadnja cveća u prozorskim žardinjerama koje postavljaju sami stanari po useljenju u zgrade. Medjutim, ovakvi napori daleko su manje efikasni nego što bi to bio slučaj ukoliko bi se već unapred, u fazi projektovanja predvideli prostori za sadnju zelenila (čak i onih koji bi prekrili čitavu zgradu). Zgrade obrasle zelenilom sa promenom godišnjih doba menjaju izgled i stvaraju prirodan osećaj prijatnosti stalnim promenama svojih mirisa, boja i izgleda. Formalni aspekti sa stanovišta arhitekturePosmatrano sa pozicija arhitekture izazov je u mogućnosti da se istakne kontrast između stabilnosti konstrukcije i stalnih promena koje su u prirodi živih biljaka: geometrijske forme mogu se smekšati pokretnim formama zelenila, gradjeviniski elementi se mogu njime zakloniti ili naglasiti. Sitno, krupno, mestimično ili gusto zelenillo može da istakne moćne ili suptilne zidne strukture. Sloj zelenila može potpuno ili delimično pokrivati zgradu kao krzneni ogrtač. Upotrebom zelenih biljaka mogu se oblikovati ispusti, kružne strukture i druge zanimljive forme bez komplikovanih građevinskih elemenata. Efekat prečišćavanja vazduha i poboljšanja njegovog kvaliteta 1. Proizvodnja kiseonika Vazdušna zagađenja spadaju medju najopasnija. Ispitivanje sastava vazduha u gradovima dovela su do zaključka da količina neophodnog kiseonika i emitovanog ugljen-dioksida nije u ravnoteži. Koristeći sunčevu svetlost i vodu biljke pretvaraju ugljen-dioksid u ugljene hidrate (koji čine sastav biljke) i kiseonik. U «zelenoj» literaturi često se mogu pronaći fantastični podaci o količini kiseonika koji proizvode biljke. Prema najnovijim istraživanjima u obzir se uzimaju faktori kao što su klima, lokalne prilike, dohranjivanje, metode uzgoja i razlike medju pojedinim vrstama. Tokom 12 sati trajanja dnevne svetlosti lišće prosečno proizvede oko 4 litra kiseonika po kvadratnom metru lisne površine. Čovek prosečno potroši 175 kg kiseonika godišnje, što je oko 335 litara na dan. Na osnovu navedenih podataka, proizvodnja kiseonika zelene fasade lako se može izračunati. Ako bršljan kao fasadna biljka formira lišće debljine od 10-15 cm, znači da na jednom kvadratnom metru zida ima približno 3-5 kubnih metara lišća. Sledi da bršljan dnevno proizvodi oko 12-20 litara kiseonika po kvadratnom metru zida. Glavni problem u gradovima nije niska koncentracija kiseonika u vazduhu, već visok stepen njegovog zagađenja. 2. Zadržavanje čestica nečistoće Jedan od najčešćih uzroka prisustva velike količine prašine u gradovima predstavljaju sitne čestice koje se stvaraju između točkova automobila i površine puta, usled trenja. Kada dospeju u ljudski organizam ove čestice mogu izazvati ozbiljna oboljenja. Efekti oštećenja zavise od: • Količine i kvaliteta čestica koje se nalaze u vazduhu • Vremena zadržavanja u kontaminisanom prostoru (trajanja izloženosti) • Otpornosti ljudskog organizma Efekat prečišćavanja vazduha često je predmet sporova naučnika. U literaturi se kao referentna mera navodi 0,5 kg čestica prašine po m2 godišnje. Uporedno merenje koncentracija prašine i čestica zadržanih u vazduhu vršeno je u avenijama sa drvoredom i ulicama bez zelenila. Rezultati su pokazali da je koncentracija čestica u avenijama za dve trećine manja nego u ulicama bez drveća, zahvaljujući velikim lisnim površinama. Prašina i čestice zagađenja zadržavaju se na površini lišća, a potom ih kiša spira na tle. Površina lišća apsorbuje štetne gasove sadržane u vazduhu. Oni ostaju u lišću i u jesen, kada lišće počne da opada, i takođe završavaju na zemlji. Dve su posledice koje iz toga nastaju. Štetne materije mogu dospeti u zemljište, a zahvaljujući kiši njihova koncentracija se povećava, tako da biljke na duži period ne uspevaju da dopru do hranljivih materija. Efekat filtriranja gasnih zagađenja je slab i može se postići samo kod suvih zelenih biljaka, dok su zimzelene biljke sposobne da apsorbuju vazdušne zagađivače zahvaljujući stalnoj vlažnosti lisnih površina. Nasuprot tome, zagađenje prašinom takođe se može efikasno filtrirati uz pomoć suvih biljaka. Na temu sposobnosti apsorpcije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida od strane biljaka objavljeno je više protivrečnih studija. Merenje je vršeno u Institutu Frauhofer iz Štutgarta 1987. Ova tri dijagrama pokazuju dnevno kretanje koncentracije sumpor-dioksida i ugljen- dioksida, merene u blizini zelene fasade i običnog zida. (lokacija: Štutgart-Vaihingen, biljka: bršljan). 3. Smanjenje vertikalnog protoka vazduha Termički izolovani ravni krovovi obloženi slojem bitumena mogu se tokom prosečno toplog letnjeg dana u Centralnoj Evropi zagrejati gotovo do 60ºC, pri temperaturi vazduha od 25ºC, dok pod ekstremnim uslovima ova vrednost može da dostigne i 80ºC. Kao rezultat toga nastaje toplo vertikalno strujanje vazduha, što dalje dovodi do toga da se čestice prašine sa ulica podižu i tako nastaje zagađenje i stvara se parno zvono iznad grada. Brzina vertikalnog vazdušnog strujanja daleko je veća ispred fasada u poređenju sa kretanjem vazduha iznad krovova, tako da velike količine prašine i čestica koje se prenose ovim strujanjem vazduha ulaze u stanove kroz otvorene prozore. Tamo gde zelene površine pokrivaju zidove stvara se turbulencija zahvaljujući kojoj se čestice zagađenja lepe na površinu lišća ili ih ono apsorbuje. Vegetacija snižava temperaturu vazduha, čestice se zaustavljaju na lisnim površinama, a time se smanjuje njihova gustina i brzina kretanja. Imajući u vidu navedene činjenice, biće potrebno sve više zelenih krovova i fasada jer je ovaj metod najefikasniji u borbi za poboljšanje klimatskih uslova u gradovima. 4. Smanjenje temperature – vlažnost vazduha Isparavanje – koje proizvode listovi zelenih biljaka – odvodi toplotu iz okruženja, pri čemu vlažnost vazduha raste. Što su površine lišća veće, to je ovaj proces intenzivniji. Sa druge strane, zelenilo doprinosi smanjenju vlažnosti vazduha tamo gde je to potrebno zahvaljujući tome što lišće upija paru, koja kondenzovana pada na tle u obliku vodenih kapi. 5. Zaštita protiv sunca i temperaturnih razlika Temperatura klasične fasade koja nije u hladovini u toku leta u podne može da dostigne i 40-45ºC. Ovo je izuzetno velika toplota, koja se može smanjiti zelenilom. Temperatura vazduha ispod zelenih biljaka znatno je niža nego u istom okruženju koje je izloženo suncu. Razlog tome nije samo efekat suncobrana, nego i posebna struktura lišća. Lišće reflektuje približno 10% sunčevog zračenja – manje ako se radi o lišću sa glatkom površinom, više ukoliko je reč o lišću sa neravnom – a upija oko 70%, tako da će sunčeva energija, sledstveno tome, površine zaklonjene lišćem zagrevati svega 20%. Bujna vegetacija stvara hladovinu i odbija veliku količinu sunčevog zračenja, a u isto vreme odvodi toplotu iz okruženja putem isparavanja. 6. Vetar i zaštita od kiše Gubitak toplote u kući usled vetra može da dostigne i 50% ukupnog gubitka toplote, zavisno od polžaja i konstrukcije zgrade. Veoma je važno obezbediti maksimalnu zaštitu fasada od vetra. Zatvorena, ujednačena vegetacija na fasadi bitno umanjuje efekat rashhlađivanja koji proizvodi vetar. Gust, neujednačen tepih od lišća ispred fasade deluje kao «razbijač vetra». Osim toga, vegetacija štiti od obilnih kiša i sprečava spiranje maltera, čime se značajno smanjuje erozija zidova. 7. Termička izolacija – efekat hlađenja Zelena obloga fasade leti ima rashladno dejstvo, a zimi povećava termičku izolaciju – to jest, ima povoljan efekat na klimu enterijera tokom cele godine. Stanovnici zelenih ulica su aktivniji, a troše manje vode. Temperatura vazduha je niža. Gubitak energije tokom zime moguće je smanjiti istom zelenom oblogom. Zelenilo ispred fasade predstavlja značajnu toplotnu izolaciju. Vazdušni jastuk koji se stvara između lišća i zidova smanjuje koeficijent gubitka toplote zida: vazduh predstavlja dodatni termoizolacioni sloj. Statični sloj vazduha debljine od 5 cm ima koeficient provođenja toplote od približno 2,9 W/m2K, što odgovara onom koji ima prozorsko okno sa duplim staklom. Zaštitni efekat naročito je visok na onim stranama koje su izložene vetru, jer se smanjuje rashladni efekat vetra. Osnovu ovakvog novog pristupa predstavlja važna činjenica da lišće deluje kao živi «solarni kolektor». Ovaj «solarni kolektor» optimalno prati dnevne i godišnje cikluse, obezbeđujući sledeće pogodnosti: leti, kada je sunce visoko, listovi biljaka se uspravljaju, ponašajući se kao ventilacioni kapci i čine pregradu između biljke i zgrade, pri čemu rashlađuju vazduh koji ulazi u kuću. Suprotno tome, zimi, kada je sunce nisko, listovi zimzelenog tepiha - usled niskog hidrostatičkog pritiska - zbijaju se i povijaju nadole, stvarajući sloj vazdušne izolacije. Aerodinamičke, fizičke i morfološke karakteristike listova određuju pasivnu moć zadržavanja toplote biljnih površina. To su: boja lišća (sposobnost odbijanja i refleksije), veličina i položaj lišća, težina, gustina, aerodinamičke karakteristike, kao i otpornost na vetar. 8. Zvučna izolacija – zaštita od buke Buka ima iritirajuće dejstvo na čoveka i postepeno može dovesti do simptoma pogoršanja: smanjene sposobnosti koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, povišenog pritiska itd. Buka je posebno intenzivna u gradovima, i potrebno je uložiti napore da se ona smanji. Lišće ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje i prenosi – i na taj način smanjuje – jedan deo akustične energije, a ostatak odbija. Vetar pokreće listove zelenih biljaka, oni se sudaraju i emituju ujednačen, umirujući šum koji pokriva deo svakodnevnih iritirajućih štetnih zvukova – reč je o fenomenu maskiranja. Sloj lišća ispred fasade, posebno onog gustog i teškog, reaguje na zvučne talase svojim kretnjama. Efikasnost zaštite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veličine lista i godišnjeg doba. Istraživanja su pokazala da lišće smanjuje količinu buke za oko 5 dB. Reakcija živih bića na faktore promena u okruženju zavisi od ekološke svesti datog živog bića. Zelene fasade mogu se kreirati na razne načine, a biljke koje se koriste imaju različite povoljne karakteristike. Pre svega sve karakteristike pojedinih biljaka i lokalnih uslova moraju biti u međusobnom skladu, jednim delom zato da bi se iskoristile prednosti koje pružaju zelene fasade, a drugim delom da bi se izbegla moguća oštećenja i jednih i drugih (zgrada i biljaka). Pri izboru i sadnji zelenila potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore koji utiču nakroklimu: • Temperatura Glavni faktor pri izboru biljke su klimatski uslovi. U Centralnoj Evropi sa umerenom klimom, prirodno je odabrati biljke otporne na hladnoću (one koje mogu opstati i na temperaturi od -20ºC). • Svetlost Najznačajniji izvor svetlosti je sunce, čije zračenje dovodi do zagrevanja, ali takođe izaziva fotohemijske reakcije. Intenzitet svetlosti koja dopre do površine zemlje zavisi od ugla zraka, atmosferskog kapaciteta upijanja svetlosti i efekta zaklona. U Centralnoj Evropi u načelu svuda ima dovoljno svetlosti za fotosintezu, iako bi zbog nepovoljne orijentacije pojedinih fasada zelene biljke trebalo pažljivo odabirati. • Vlažnost Ravnoteža u korišćenju vode predstavlja značajan preduslov opstanka svih živih bića. Sa stanovišta potreba za vodom postoje ogromne razlike među pojedinim vrstama, a poznato je da je preraspodela zaliha vode izuzetno neujednačena u zavisnosti od mesta i godišnjeg doba. Budući da su dovoljne količine vode nezamenljiv uslov za razvoj biljaka, neophodno je dodatno navodnjavanje u sušnim periodima. • Vazduh Zbog velikog stepena zagađenja i visokih koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu, gradskim uslovima lakše će se prilagoditi ekstremno otporne biljke, naročito u centru grada i ulicama sa gustim saobraćajem (npr. u blizini semafora). izvor / «Green design» , grupa madjarskih autora |
| < Prev |
|---|
